Sistem najvećeg količnika zvuči neutralno, ali u praksi blago favorizuje veće liste. Rezultat: politički akter sa 40% glasova često dobije više od 40% mandata, dok politički akter sa 5% dobije nešto manje od 5%.

Konkretan primer - parlamentarni izbori 2023: lista "Srbija ne sme da stane" osvojila je 46.75% glasova, ali dobila je 129 od 250 mandata, što je 51.6%. Lista "Srbija protiv nasilja" sa 23.66% glasova dobila je 58 mandata (23.2%) - skoro proporcionalno, jer su i oni velika lista. Manje liste po pravilu dobijaju nešto manji udeo mandata nego što im je udeo glasova.

Svaka lista mora da osvoji najmanje 3% od ukupnog broja glasova u kutijama (svih izašlih birača) da bi učestvovala u raspodeli mandata. Izuzetak su manjinske stranke - one učestvuju bez obzira na procenat.

Važno: cenzus od 3% važi od parlamentarnih izbora 2020. Na svim prethodnim izborima (2008, 2012, 2014, 2016) cenzus je bio 5%. Uvećanje D'Hondt koeficijenata za 35% za manjinske liste takodje važi od 2020. - na ranijim izborima manjinske stranke nisu imale ovo uvećanje.

Cenzus za ulazak u skupštinu je 3%, ali manjinske stranke su izuzetak — za njih važi prirodni prag. To znači da nema minimalnog procenta, ali da bi dobila mandat, lista mora da osvoji dovoljno glasova da 'pobedi' u bar jednom koraku D'Hondt raspodele. D'Hondt formula deli glasove lista koje su prešle cenzus (i manjinskih lista) sa 1, 2, 3… i sortira sve količnike — 250. najveći količnik određuje koliko glasova je minimalno potrebno za jedan mandat. Radi veće pravednosti, od 2020. godine manjinskim listama se glasovi uvećavaju za 35% pri računanju.

Ako lista ne pređe cenzus (3% od ukupnog broja glasova u kutijama), svi glasovi koje je ta lista dobila se isključuju iz raspodele mandata - kao da nisu ni glasali. Ovi glasovi ne nestaju samo za tu listu - oni efektivno povećavaju procenat koji dobijaju stranke koje jesu prešle cenzus.

Drastična razlika u praksi: na izborima 2016 ispod cenzusa ostalo je samo 3.6% važećih glasova (oko 130.000). Na izborima 2014, zbog tada važećeg cenzusa od 5%, ispod praga ostalo je čak 20.1% glasova - skoro 700.000 birača čiji glasovi nisu ušli u raspodelu. Tada su Dveri (3.69%), DSS (4.38%), LDP (3.48%) i Ujedinjeni regioni Srbije (3.14%) svi prešli 3% ali ne i 5%, i ostali bez ijednog mandata.

Cenzus se računa od ukupnog broja glasova u kutijama - svih birača koji su izašli na izbore, uključujući i nevažeće listiće. Nevažeći glasovi (prazni ili pogrešno popunjeni) ne pripadaju nijednoj listi, ali ulaze u osnovicu za cenzus. Na izborima 2023. izašlo je 3.820.746 birača (od toga oko 104.000 nevažećih listića), pa je cenzus bio 3% od 3.820.746 - oko 114.600 glasova.

U Srbiji se glasa za izbornu listu, a ne za pojedinog kandidata. Koji kandidati sa liste dobijaju mandate zavisi isključivo od redosleda na listi koji određuje sama stranka - nema preferencijalnog glasanja. Birač ne može da utiče na to ko će konkretno biti poslanik, samo na to koliko mandata će lista dobiti.

Za izbor vlade potrebna je apsolutna većina - 126 od 250 poslanika. Ali broj koji glasa za vladu ne mora biti isti kao broj mandata koje su vladajuće stranke osvojile na izborima.

Razlog: poslanički mandati u Srbiji su slobodni, što znači da poslanik ili čak ceo poslanički klub može glasati drugačije od stranačke linije, podržati vladu kojoj stranka nominalno nije dala glasove, ili napustiti klub i pridružiti se drugom. U praksi se dešavalo da stranke koje su bile opozicija na izborima podrže vladu pri glasanju, ili da poslanici "prelaze" u vladajuće redove tokom mandata.

Zato su u Mandatoru prikazani i zvanični podaci o tome koliko poslanika je glasalo za izbor svake vlade - taj broj često se razlikuje od zbira mandata vladajuće koalicije sa izbora. I zato u Mandatoru možeš da menjaš status svakog poslaničkog kluba iz vlasti u opoziciju i obrnuto - a ako sudimo po iskustvu, češće je obrnuto.